Sindrom policističnih jajnika (PCOS) najčešći je hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnoj dobi. Ako se i ti suočavaš sa neredovnim menstrualnim ciklusima, aknama, preteranom dlakavošću i drugim simptomima PCOS-a, u ovom članku smo za tebe sakupili sve informacije o ovom sindromu.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) čest je hormonski poremećaj koji pogađa između 5 i 20% žena reproduktivne dobi.

Struka dugo nije bila usaglašena oko definicije, ali sada većina stručnjaka koristi Rotterdamske kriterijume. Prema njima se dijagnoza PCOS-a postavlja ako žena ispunjava dva od tri klinička kriterijuma:

1. Klinički i/ili biohemijski hiperandrogenizam: previsoki nivo muških polnih hormona kod žena koji može da izazove neprijatne i neželjene promene na telu.
2. Poremećaji ovulacije: anovulacija (izostanak ovulacije) ili oligoovulacija (neredovne ovulacije, samo nekoliko puta godišnje), što može uzrokovati neplodnost kod žena1.
3. Ultrazvučna slika policističnih jajnika: na jajnicima su vidljive brojne sitne ciste i sitni folikuli2 sa nezrelim polnim ćelijama koje ne rastu niti ovuliraju. Umesto toga proizvode velike količine androgenih hormona koji se izlučuju u krv.

Prema Rotterdamskim kriterijumima mogu se definisati četiri različita fenotipa sindroma:

• Tip A: hiperandrogenizam, hronična anovulacija i policistični jajnici
• Tip B: hiperandrogenizam i hronična anovulacija
• Tip C: hiperandrogenizam i policistični jajnici
• Tip D: hronična anovulacija i policistični jajnici

Tipovi A i B se mogu zajedno nazvati „metabolički fenotip“, koji ima čak 80% žena sa PCOS-om. Najčešće su to žene sa prekomernom telesnom težinom, teškim simptomima i psihološkim problemima i kod njih se sindrom može u potpunosti razviti.

Tipovi C i D se javljaju kod žena sa zdravom telesnom težinom pa ga možemo nazvati i „vitkim tipom PCOS-a“. Žene imaju blage spoljašnje simptome, ali su prisutni poremećaji menstrualnog ciklusa i posledično problemi sa začećem, metabolički poremećaj i insulinska rezistencija³.

Zavisno od fenotipa PCOS-a kod žena mogu biti uočljiviji ili izraženiji neki simptomi.

• Prekomerna telesna težina ili gojaznost – žene mogu imati pojačan apetit ili manju kontrolu nad njim, napade gladi i stalnu želju za slatkim.
• Insulinska rezistencija i visoki rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 (više o tome )
• Poremećaji menstrualnog ciklusa i hormonska neravnoteža – neredovne menstruacije i ovulacije ili čak njihov izostanak mogu biti uzrok neplodnosti.
• Simptomi slični PMS-u – nadutost, mučnina, bolovi u grudima, promene raspoloženja, bolovi u stomaku i/ili donjem delu leđa i glavobolje.
• Opadanje kose – ženama mogu opadati čitavi pramenovi kose, što dovodi do androgene alopecije4 ili ćelavosti muškog tipa.
• Hiperandrogenizam – povišeni nivo muških polnih hormona (prvenstveno testosterona) uzrokuje izražene promene na telu, od jake dlakavosti na područjima gde žene uglavnom nemaju dlake (brada, ispod nosa, oko bradavica na grudima) do akni i masne kože.
• Psihički problemi – promene raspoloženja, anksioznost, depresija, nisko samopoštovanje, poremećaji ishrane.
• Poremećaji spavanja – tokom spavanja mogu postojati kratki periodi bez disanja i sa slabijom prokrvljenošću, žene su hronično umorne, imaju slabiju koncentraciju i teže obavljaju poslove koji su drugima jednostavni.

• Insulinska rezistencija – uprkos zdravoj telesnoj težini žene mogu imati oslabljenu toleranciju glukoze, povećani rizik od razvoja dijabetesa tip 2 i masne jetre.
• Poremećaji menstrualnog ciklusa i hormonska neravnoteža – neredovne menstruacije i ovulacije ili čak njihov izostanak mogu biti uzrok neplodnosti.
• Psihički problemi – promene raspoloženja, anksioznost i depresija.
• Glavobolje i/ili migrene.
• Opadanje kose – manji gubitak kose, ali nije tako izražen kao kod tipa A i B.

Tačan uzrok razvoja sindroma policističnih jajnika još nije u potpunosti poznat. Stručnjaci pretpostavljaju da je to kombinacija nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih faktora, uključujući:

• hiperandrogenizam,
• insulinsku rezistenciju,
• genetiku,
• faktore iz okoline – ishrana i način života,
• fizički i emocionalni stres,
• hroničnu upalu,
• oksidativni stres⁵,
• gojaznost.

Kao što smo pomenuli, za dijagnozu PCOS-a moraju biti prisutna dva od tri Rotterdamska kriterijuma:

1. hiperandrogenizam,
2. poremećaji ovulacije ili
3. policistični jajnici

Vaš lekar ili ginekolog će proveriti svaki od kriterijuma na drugi način:

1. Hiperandrogenizam: radi se laboratorijska analiza hormona, gde se između ostaloga proverava nivo luteinizirajućeg hormona (LH), testosterona, šećera u krvi i holesterola.
2. Poremećaji ovulacije: žena deli istoriju i karakteristike svog menstrualnog ciklusa sa stručnjakom. Važno je naglasiti moguće neredovne menstruacije, izostanak menstruacije ili vrlo obilno krvarenje.
3. Policistični jajnici: utvrđuju se ultrazvučnim pregledom kod ginekologa.

Život sa PCOS-om može biti potpuno normalan uz nekoliko promena načina života i farmakoloških pristupa. Metode suočavanja moraju se prilagoditi svakoj ženi pojedinačno; možda ti neće odgovarati sve gore navedene metode.

To pre svega uključuje promene u ishrani, povećanu fizičku aktivnost, redovno spavanje i dodatke ishrani. Više o tome možeš pročitati u članku .

Takođe možeš razmotriti alternativne metode lečenja, koje obuhvataju:

• tradicionalnu kinesku medicinu,

• imunoterapiju,

• psihoterapiju,

• jogu i posete termalnim banjama,

• tai chi vežbe

• terapiju kiseonikom,

• akupunkturu.

Ove metode mogu smanjiti simptome PCOS-a i komplikacije koje on može da izazove, ali nijedna studija još nije potvrdila njihovu efikasnost.

Farmakološki pristupi uglavnom su usmereni na višak androgena, neredovne ovulacije i insulinsku rezistenciju. Terapija mora biti dugoročna, dinamična i prilagođena promenljivim okolnostima, ličnim potrebama i očekivanjima žene.

⁠Kada promena ishrane i redovna fizička aktivnost nisu dovoljne, žene mogu da se obrate svom lekaru ili ginekologu koji, zavisno od potreba i želja, može propisati:

• Hormonsku kontracepciju – ako žena ne želi da zatrudni i/ili ima najveće probleme sa neredovnim menstruacijama, tada će joj većinom propisati oralnu kontracepciju. To pomaže kod hiperandrogenizma i smanjuje njegove simptome.
• Mioinozitol – koristi se za regulaciju menstrualnog ciklusa, ublažavanje simptoma hiperandrogenizma i za opšte dobro stanje organizma. Istovremeno aktivira enzime za metabolizam glukoze i snižava povišeni nivo insulina u krvi, odnosno smanjuje insulinsku rezistenciju.
• D-hiro-inozitol – zajedno sa mio-inozitolom utiče na reproduktivno zdravlje žena, uspostavlja ovulaciju i time povećava šanse za začeće.
  

Ovu pažljivo odabranu kombinaciju sastojaka možeš pronaći i u proizvodu Catafertyl for HER, koji ti tako nudi celovitu podršku hormonskoj ravnoteži i plodnosti.

1. Neplodnost: O neplodnosti govorimo kada par ne može začeti nakon 12 meseci redovnih i nezaštićenih polnih odnosa. Ako je žena starija od 35 godina, period za utvrđivanje neplodnosti se skraćuje na šest meseci.
2. Folikul: mala kesica sa tečnošću koja sadrži jednu nerazvijenu jajnu ćeliju. Kod PCOS-a povećan je broj folikula u oba jajnika (12 ili više).
3. Insulinska rezistencija: nedovoljan odgovor ćelija na insulin.
4. Androgena alopecija: najčešći tip opadanja kose, gde se kosa počinje razređivati na vrhu glave i sa obe strane.
5. Oksidativni stres: zbog sve ubrzanijeg načina života i hroničnog stresa u našem organizmu se počinju nakupljati štetna jedinjenja kiseonika. Moramo osigurati pravu ravnotežu između spojeva kiseonika i antioksidansa u ćelijama. Međutim, ako je ravnoteža u ćeliji poremećena, javlja se oksidativni stres koji uzrokuje različita oštećenja u ćeliji.

Izvori

• R. Azziz, Obstetrics & Gynecology, vol. 132, no. 2, pp. 321–336, Aug. 2018, doi: 10.1097/AOG.0000000000002698.
• A. Radojčić Badovinac and N. Smiljan Severinski, Polycystic Ovary Syndrome - Functional Investigation and Clinical Application, Z. Wang, Ed. IntechOpen, 2022. doi: 10.5772/intechopen.101994.
• S. Livadas and E. Diamanti-Kandarakis, Frontiers of Hormone Research, vol. 40, D. Macut, M. Pfeifer, B. O. Yildiz, and E. Diamanti-Kandarakis, Eds. S. Karger AG, 2013, pp. 1–21. doi: 10.1159/000341673.
• H. M. Sadeghi et al, IJMS, vol. 23, no. 2, p. 583, Jan. 2022, doi: 10.3390/ijms23020583.
• U. A. Ndefo et al, P T, vol. 38, no. 6, pp. 336–355, Jun. 2013.
• M. Nordio et al, European Review for Medical and Pharmacological Sciences, vol. 23, no. 12, pp. 5512–5521, Jun. 2019, doi: 10.26355/eurrev_201906_18223.