Neplodnost kod žena: uzroci, lečenje i kada posetiti lekara

Ključna saznanja

• Glavni znak neplodnosti kod žena je nemogućnost ostvarivanja trudnoće. Ako ne planirate trudnoću, na neplodnost mogu upućivati i bolovi u području karlice ili neredovni menstrualni ciklusi.
• Najčešći uzrok neplodnosti kod žena su poremećaji ovulacije. Bez ovulacije se ne oslobađaju jajne ćelije koje bi se mogle oploditi.
• Dijagnostička obrada neplodnosti započinje ginekološkim pregledom i krvnim pretragama, a po potrebi se dopunjuju dodatnim dijagnostičkim postupcima.
• Postoji više mogućnosti lečenja neplodnosti, a izbor zavisi od uzroka, starosti žene i zdravstvene anamneze. Ukupna verovatnoća uspešnog lečenja iznosi oko 50%.

Neplodnost kod žena dijagnostikuje se kada žena ne zatrudni nakon jedne godine redovnih, nezaštićenih polnih odnosa. Ako je žena u dobi od 35 godina ili starija, dijagnostička obrada obično započinje već nakon šest meseci pokušavanja. Razlog je postepeno smanjenje plodnosti sa godinama jer jajnici sve ređe oslobađaju kvalitetne jajne ćelije.

U Evropi se procenjuje da oko 15% parova ima poteškoće sa plodnošću. U približno 30% slučajeva uzrok je isključivo kod žene. Kod oko 60% slučajeva uzrok je jednako prisutan kod muškarca ili kod oba partnera. U jednom od deset slučajeva uzrok neplodnosti se ne može utvrditi, pa se govori o neobjašnjenoj ili idiopatskoj neplodnosti.

Najčešći i često jedini znak neplodnosti je nemogućnost začeća. Ipak, određeni simptomi mogu upućivati na probleme sa plodnošću i kod žena koje trenutno ne pokušavaju da zatrudne. To uključuje bolove tokom polnog odnosa, izrazito obilne ili bolne menstruacije, vrlo tamnu ili neuobičajeno svetlu menstrualnu krv i neredovne menstrualne cikluse.

Kakav je put do trudnoće – kratko objašnjenje

Suprotno opštem uverenju, mogućnosti za začeće prirodnim putem u svakom ciklusu su relativno ograničene. Mladi, zdravi par ima približno 20% izgleda da ostvari trudnoću u jednom menstrualnom ciklusu.

Plodno vreme, odnosno period u kojem žena može da zatrudni, traje svega nekoliko dana u svakom ciklusu. Period obuhvata od 24 sata do 48 sati tokom ovulacije i još nekoliko dana pre ovulacije, tokom kojih spermatozoidi mogu da prežive u ženskom reproduktivnom sistemu. Više o plodnom periodu i o tome kako ga možete izračunati pročitajte u našem članku. Jednostavni trikovi koji vam mogu pomoći da odredite najbolje vreme za začeće

Proces začeća je komplikovan, osetljiv i ne trpi greške. Pre nego što objasnimo uzroke neplodnosti, osežimo znanje o tome „kako nastaju deca“.

Postupak se odvija u više faza:

• Jajnik oslobađa zrelu jajnu ćeliju.
• Jajnu ćeliju preuzima jajovod.
• Spermatozoidi prolaze kroz vaginu, grlić materice i matericu i kreću se prema jajovodu da dođu do jajne ćelije.
• Oplođena jajna ćelija putuje jajovodom prema materici, što traje oko 30 sati.
• Pet do šest dana nakon oplodnje embrion se usađuje u sluznicu materice, nakon čega započinje njegov razvoj.

Uzroci neplodnosti kod žena

Najčešći uzrok neplodnosti kod žena su poremećaji ovulacije. Bez ovulacije nema jajnih ćelija koje bi mogle biti oplođene.

Ovulacija se odvija pod uticajem hormona koje izlučuje hipofiza, prvenstveno folikulostimulišućeg hormona (FSH) i luteinizujućeg hormona (LH). Ovi hormoni podstiču jajnike na proizvodnju jajnih ćelija, a indirektno i estrogena, koji pomaže u zadebljavanju sluznice materice. Sve to priprema sluznicu materice za moguću trudnoću.

Pojačani stres, naglo povećanje ili gubitak telesne težine i poremećaji ishrane mogu uticati na hormonsku ravnotežu i uzrokovati izostanak ili nepravilnosti ovulacije.

Hipofiza može izazvati povišenje nivoa prolaktina, hormona koji ima važnu ulogu u trudnoći i dojenju, što takođe može biti uzrok neplodnosti jer može privremeno ili trajno zaustaviti ovulaciju.

Starenje jajnih ćelija je još jedan važan faktor koji utiče na plodnost.. Žena se rađa sa konačnim brojem jajnih ćelija koje ima na raspolaganju tokom života. Sa godinama ne opada samo njihov broj, već i kvalitet, što direktno utiče na verovatnoću začeća. Nakon 40. godine života verovatnoća trudnoće iznosi oko 5% po menstrualnom ciklusu.

Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) jedan je od najčešćih endokrinoloških poremećaja kod žena reproduktivne dobi. Karakteriše ga prisustvo brojnih sitnih folikula u jajnicima, koji često ne sazrevaju do kraja i ne dovode do ovulacije. Kao posledica toga, žene sa PCOS-om često imaju neredovne ili izostale menstruacije, kao i poteškoće sa ostvarivanjem trudnoće.

Oplodnja se događa u jajovodu: spermatozoid i jajna ćelija susreću se tokom putovanja po jajovodu. Ako su jajovodi zapušeni ili oštećeni, spermatozoidi otežano dolaze do jajne ćelije, a oplođena jajna ćelija ne može pravilno stići u matericu. Najčešći uzroci su oštećenja jajovoda, prethodne operacije u području karlice i polno prenosive infekcije.

Dobroćudni tumori miomi, odnosno fibroidi ili zadebljanja sluznice materice takođe mogu ometati implantaciju embriona, naročito ako rastu unutar materice i veći su od šest centimetara. Smatra se da 5–10% neplodnih žena ima probleme sa plodnošću povezane sa miomima ili promenama sluznice materice.

Još jedan uzrok neplodnosti je endometrioza, stanje kod kojeg tkivo slično sluznici materice raste van materice. Može zahvatiti jajnike i jajovode i otežati oplodnju. Čak i kada ne uzrokuje direktna oštećenja, endometrioza može negativno uticati na oplodnju, razvoj embriona i njegovu implantaciju. Procenjuje se da oko 10% žena reproduktivne dobi boluje od endometrioze.

U jednom od deset slučajeva uzrok neplodnosti ostaje nepoznat i ne može se dijagnostikovati. Iako se stanje ponekad može spontano poboljšati, ne treba čekati. Ako imate probleme sa začećem, posavetujte se sa ginekologom o daljim mogućnostima lečenja.

Kada se javiti lekaru

Preporučuje se potražiti savet ginekologa nakon godinu dana neuspešnih pokušaja začeća. Žene od 35 godina i starije trebalo bi da se jave već nakon šest meseci pokušavanja ostvarivanja trudnoće. Ako ste vi ili vaš partner već imali probleme sa plodnošću, lečenje može započeti i ranije.

Dijagnostika neplodnosti

Zdravstveni stručnjaci primenjuju razne metode za istraživanje neplodnosti kod žena. Dijagnostička obrada započinje ginekološkim pregledom i laboratorijskim pretragama krvi radi procene hormonalnog statusa u vezi sa ovulacijom. Po potrebi se sprovode ultrazvučni pregledi i analiza cervikalne sluzi, koja ima važnu ulogu u preživljavanju i kretanju spermatozoida jer hrani spermatozoide na njihovom putu do jajne ćelije.

Histeroskopija je dijagnostički postupak kod kojeg lekar tankim instrumentom kroz vaginu pregledava unutrašnjost materice i grlić materice. Histeroskopija omogućava otkrivanje promena koje mogu ometati implantaciju ili razvoj embriona.

Ako ove i druge pretrage neplodnosti ne daju jasan odgovor, može se sprovesti laparoskopija. To je postupak kod kojeg hirurg uvlači instrument sličan teleskopu kroz mali rez u stomaku. Opremljen je svetlom i malom kamerom koja omogućava pregled organa karlice, jajnika, jajovoda i materice, kao i otkrivanje eventualnih zapušenja, ožiljaka ili endometrioze.

Lečenje neplodnosti: lekovi, hirurški zahvat i biomedicinski potpomognuta oplodnja

Uprkos velikom napretku medicine, trudnoća se ne može garantovati. Ukupna uspešnost lečenja iznosi oko 50%, a značajno se razlikuje zavisno od vrste terapije i lične situacije, posebno starosti – šanse se smanjuju sa godinama.

Lečenje je naročito efikasno kod žena koje su neplodne zbog problema sa ovulacijom. Za podsticanje oslobađanja jajne ćelije tim ženama se propisuju lekovi za regulisanje proizvodnje određenih hormona. Odgovor na lečenje može biti nepredvidiv.

Hirurški zahvati mogu biti korisni kod nekih osnovnih stanja poput zapušenih jajovoda i pri uklanjanju mioma ili endometrioze. Kod blage ili minimalne endometrioze operativno lečenje može čak udvostručiti šanse za trudnoću.

Ako lečenje ili operacija ne pomognu, parovima su dostupni postupci biomedicinski potpomognute oplodnje. Vrsta pomoći zavisi od uzroka neplodnosti, dobi i eventualnih prethodnih trudnoća.

Približno svaki četvrti postupak oplodnje in vitro (IVF) danas završava rođenjem deteta. Ukupni efekat tri potpuna ciklusa povećava šanse za uspešnu trudnoću na 45–53%.

IVF je samo jedna od mogućnosti biomedicinski potpomognute oplodnje koje su dostupne ženama.

Najčešće metode:

Intrauterina inseminacija (IUI): unos spermatozoida direktno u matericu u vreme ovulacije.

Vantelesna oplodnja (IVF): oplodnja jajnih ćelija u laboratoriji i prenos embriona u matericu.

Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI): postupak sličan IVF kod kojeg se pojedinačni spermatozoid ubrizgava u jajnu ćeliju.

Donacija spermatozoida: donirana sperma unosi se u matericu ili koristi za oplodnju jajnih ćelija u laboratoriji. Ta metoda se primenjuje kada muškarac ima vrlo mali broj spermatozoida ili ih uopšte ne proizvodi.

Donacija jajnih ćelija: jajne ćelije druge žene udružuju se sa spermom vašeg partnera. Dobijeni embrion se zatim implantira u vašu matericu.

Surogat materinstvo kod nas nije dozvoljeno, ali je dostupno u nekim drugim državama.

Sprečavanje – šta možete uraditi već danas

Na genetske uzroke neplodnosti nije moguće uticati, ali određene životne navike mogu povećati šanse za začeće.

Prvenstveno se preporučuje izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola jer jedno i drugo negativno utiče na plodnost. Održavajte zdravu telesnu težinu jer prekomerna ili nedovoljna težina povećavaju rizik od poremećaja ovulacije. Preporučuje se i umerena fizička aktivnost. Intenzivno vežbanje više od pet sati nedeljno može negativno uticati na ovulaciju.

Važna je i zaštita od polno prenosivih bolesti i redovni ginekološki pregledi. Ako imate osećaj da nešto nije u redu, važno je da se na vreme obratite svom ginekologu i otvoreno razgovarate o svojim problemima.