Dora Zrinski Petrović, univ. bacc. psych.
Centar za reproduktivno mentalno zdravlje, Zagreb, Hrvatska

Mentalno zdravlje kod problema sa plodnošću

Neplodnost je nemogućnost para da ostvari i/ili održi kliničku trudnoću do rođenja deteta nakon 12 i više meseci redovnih nezaštićenih polnih odnosa. To je bolest reproduktivnog sistema koja pogađa oko 10–20% parova, (Friščić i Kušević, 2013) odnosno otprilike svaki šesti par u reproduktivnoj dobi. Od toga će polovina parova uspeti da ostvari trudnoću u roku od godine dana bez bilo kakvog tretmana i terapije. Druga polovina parova krenuće u potpomognutu oplodnju. Sedam od deset parova koji započnu potpomognutu oplodnju na kraju uspe da ostvari roditeljstvo biološkim začećem ili usvajanjem. (Troude i sar., 2016)

Možemo razlikovati umanjenu plodnost, primarnu i sekundarnu neplodnost. (Vander Borght i Wyns, 2018) Umanjena plodnost odnosi se na parove koji nisu u potpunosti neplodni, već imaju smanjenu reproduktivnu efikasnost, a za ostvarivanje trudnoće potrebno je više vremena nego kod para koji nema problema sa plodnošću. Nadalje, primarna neplodnost odnosi se na potpunu nemogućnost začeća ili iznošenja trudnoće, a sekundarna neplodnost definiše se kao nemogućnost ostvarivanja ponovnog roditeljstva (nemogućnosti začeća ili iznošenja trudnoće) nakon barem jednog uspešnog porođaja.

Postoje mnogi uzroci neplodnosti. Jedna trećina je zbog bolesti muškarca, druga trećina zbog bolesti žene, a preostali deo se odnosi na bolesti i muškarca i žene ili je razlog nepoznat. (Halvorson, 2008; prema Friščić i Kušević, 2013) Neke od medicinskih dijagnoza kod žena koje mogu biti uzrok neplodnosti su: sindrom policističnih jajnika, endometrioza, miomi i sl. (Vander Borght i Wyns, 2018) Što se tiče godina života, plodnost žena opada sa starošću, a oko 40. godine ona se smanjuje za čak 50%. (Eijkemans i sar., 2014)

Želja za ostvarivanjem roditeljstva je jedna od vrednosti mnogih parova, a kada to nije moguće, nije neuobičajeno da se pojave teškoće mentalnog zdravlja, kao što su depresivne smetnje, neprijatne emocije, nezadovoljstvo u partnerskom odnosu i nefunkcionalni stilovi suočavanja sa stresom.

Istraživanja pokazuju da se kod žena koje boluju od neplodnosti javlja depresivnost, čiji se nivo čak udvostručuje nakon neuspešnih tretmana potpomognute oplodnje. (Matsubayashi i sar., 2001) Takođe se ističe da je rizik depresivnosti najveći između 1. i 3. godine od dijagnostikovanja neplodnosti. U tom periodu parovi počinju da gube veru i nadu u ostvarivanje roditeljstva i javljaju se ostale neprijatne emocije, a posle ovog perioda uče da se nose sa situacijom i prihvataju je takvom kakva jeste.

Neplodnost sa sobom donosi niz stresnih situacija i zato su parovi svakodnevno izloženi raznim emocijama. Osim što je proces začeća dugotrajan i može biti bolan, nedostatak kontrole nad situacijom može biti dodatni uzročnik stresa. Pokazano je da parovi koji se nose sa neplodnošću prilikom suočavanja sa takvim specifičnim stresovima koriste strategije usmerene na emocije i izbegavanje. Obe strategije nisu efikasne i mogu doprineti većim problemima mentalnog zdravlja. Viši nivoi psihološke nefleksibilnosti, pokušaj izbegavanja određenih misli, emocija i događaja predviđaju i više nivoe stresa. (Potočar, 2020)

Kada govorimo o zadovoljstvu partnerskim odnosima, istraživanja su pokazala značajno manje partnersko i seksualno zadovoljstvo i viši nivo stresa specifičnog za neplodnost u situaciji kada su od dijagnoze neplodnosti prošle više od tri godine. (Prpa, 2020) Kod žena koje se nose sa neplodnošću na veće zadovoljstvo partnerskim odnosom utiču veća stabilnost veze, bolja prisnost i veće seksualno zadovoljstvo. (Prpa, 2020)

Ako trenutno imate probleme sa neplodnošću, zapamtite da niste sami i jedini koji se nose sa time. Kako biste olakšali sebi patnju, pokušajte stupiti u kontakt sa ljudima koji su prošli kroz slično iskustvo ili se u njemu trenutno nalaze pa ćete moći razmeniti iskustva, savete, da osnažite jedni druge i smanjite osećaj usamljenosti i stigmatizacije. (Prpa, 2020) Pored toga, razgovor sa partnerom je veoma lekovit. Podelite svoje misli, brige i osećanja sa njim/njom i sa vama bliskim osobama od poverenja. Jednako je važno zatražiti pomoć psihologa ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje, koji vam može pružiti psihološku podršku i naučiti vas raznim tehnikama suočavanja i nošenja sa stresom.

Ako se vi sami ne nosite sa problemom neplodnosti, ali se vama bliska osoba suočava sa time, budite joj podrška. Ponekad je najbolji način da pomognete osobi samo to da je poslušate i iskreno zagrlite. Ako ne znate mnogo o neplodnosti, pokušajte da se informišete i pružite osobi razumevanje. Pitajte je šta joj u tom trenutku odgovara i treba, pa joj to pokušajte i pružiti.

Možda vam se čini da su problemi neplodnosti nerešivi, ali postoje mnoge mogućnosti lečenja neplodnosti čiji je rezultat trudnoća za većinu parova. Postoje međutim i druge mogućnosti ostvarivanja roditeljske uloge, poput usvajanja. Zapamtite, vi ste mnogo više od problema sa kojim se nosite! Niste krivi ni odgovorni za stanje u kojem se nalazite. Uzmite vremena za sebe i aktivnosti u kojima uživate. Kao što biste bili prema najboljoj prijateljici, budite blage i saosećajne prema sebi.

Poruke podrške

1. Dobra si majka i kad se osećaš iscrpljeno.
2. Nisi sama u tome kroz šta prolaziš.
3. Hranjenje deteta na flašicu ne govori ništa loše o tebi kao majci.
4. Brini se o sebi kao što se brineš o svom odojčetu.
5. Traženje pomoći je znak hrabrosti i snage, a ne slabosti.
6. U majčinstvu su sve emocije normalne (kao i u životu).
7. Ne moraš sve sama; pohvalno je zatražiti pomoć.
8. Briga o sebi nije egocentričnost.
9. Tvoji problemi ne definišu ko si i kakva možeš biti.
10. Ne treba da budeš savršena majka da bi bila dobra majka.
11. Normalno je pogrešiti.
12. Težak period neće trajati zauvek. Osloni se na svoje bližnje i na stručnjake.
13. Prirodno je imati brige i strahove, ali kada te oni preterano ometaju, dobro je potražiti pomoć.
14. Rad na sebi zaslužuje ovacije, a ne osuđivanje.
15. Kvalitetno povezivanje sa odojčetom može se ostvariti čak i ako ne dojiš.
16. Ti si mnogo više od problema mentalnog zdravlja sa kojim se nosiš.
17. Iako si majka, i dalje trebaš i zaslužuješ uzeti vremena samo za sebe.
18. Budi ponosna na sebe, radiš odličan posao!
19. Nisi manje vredna ako trenutno ne možeš da začneš.
20. To što imaš problema sa začećem, ne znači da nećeš biti dobra majka.

Literatura:

• Eijkemans, M. J., Van Poppel, F., Habbema, D. F., Smith, K. R., Leridon, H. in Te Velde, E. R. (2014). Too old to have children? Lessons from natural fertility populations. Human Reproduction, 29(6), 1304-1312. https://doi.org/10.1093/humrep/deu056
• Friščić, T. in Kušević, Z. (2013). Najčešći psihološki problemi kod parova u procesu potpomognute oplodnje. Socijalna psihijatrija, 41(2), 99-108. https://hrcak.srce.hr/111271
• Matsubayashi, H., Hosaka, T., Izumi, S. I., Suzuki, T. in Makino, T. (2001). Emotional distress of infertile women in Japan. Human reproduction, 16(5), 966-969. https://doi.org/10.1093/humrep/16.5.966
• Potočar, L. (2020). Povezanost anksiozne osjetljivosti i psihološke nefleksibilnosti sa stresom kod žena s problemom neplodnosti. U I. Burić i sur. (Ur.), 22. dani psihologije u Zadru. Zadar, Hrvatska: Sveučilište u Zadru.
• Prpa, M. (2020). Izazovi neplodnosti u kontekstu zadovoljstva partnerskim odnosom: iz ženske perspektive. U I. Burić i sur. (Ur.), 22. dani psihologije u Zadru. Zadar, Hrvatska: Sveučilište u Zadru.
• Prpa, M. (7. 11. 2020). Neplodnost. https://centarzareproduktivnomentalnozdravlje.hr/neplodnost/
• Troude, P., Santin, G., Guibert, J., Bouyer, J. in de La Rochebrochard, E. (2016). Seven out of 10 couples treated by IVF achieve parenthood following either treatment, natural conception or adoption. Reproductive biomedicine online, 33(5), 560-567. https://doi.org/10.1016/j.rbmo.2016.08.010
• Vander Borght, M. in Wyns, C. (2018). Fertility and infertility: Definition and epidemiology. Clinical biochemistry, 62, 2–10. https://doi.org/10.1016/j.clinbiochem.2018.03.012